Guma je jedan od onih materijala koji su izuzetno zastupljeni, ali o kojima se malo zna. Od gumica na olovkama do automobilskih guma, sve do đonova na patikama – guma je svuda oko nas, ali mnogi toga nisu svesni.

Neki znaju kako guma nastaje, a za druge će ovo biti pravo otkiće. Ipak, sigurni smo da nam je svima potrebno malo dodatnog objašnjenja o ovoj svepristunoj supstanci i glavnom sastojku patika.

Ako ste ikada gumu doveli u vezu sa plastikom i drugim sintetičkim materijalima, grdno ste se prevarili: ona je zapravo veoma prirodna tvorevina. Guma bi se mogla nazvati i krvlju drveća zbog načina na koji nastaje: drvo hevea brasiliensis (kaučukovac) se zareže, a onda se skuplja tečnost koja iz njega izlazi. Taj sirovi materijal je vrsta lateksa, koji se zatim termički tretira usled čega se razbijaju prirodni proteini i nastaje guma.
Guma koja se dalje ne obrađuje, može se odmah koristiti i za đon, međutim, mana ovakvog materijala jeste velika težina.

Ono što treba znati o gumi kada se radi o patikama, jeste da se često braon sloj na spoljnom delu đona pogrešno naziva gumom. Ta ,,guma” zapravo je polibutadien, sintetička supstanca koja nastaje preradom nafte. Naravno, ovo se ne odnosi na sve patike, ali uvek je natpis ,,prirodna guma” poželjniji nego samo ,,guma”.

Iako nam je sada nezamislivo da obuća nema gumeni đon, kroz skoro čitavu istoriju, đonovi su bili od debele kože, baš kao i gornji deo obuće. Prva cipela sa gumenim đonom pojavila se pred sam kraj 19. veka, a prva prava patika osvojila je svet 1917. godine.

Američka kompanija koja je obrađivala gumu patentirala je patike sa vulkanizovanom gumom, koje su bile toliko fleksibilne i nečujne pri hodu, da su dobile ime šunjalice (sneakers). Da guma nije tako otporan i mekan materijal i da ova sportska obuća nije svoju istoriju otpočela baš u tom trenutku, možda bi ceo svet sada koristio neku drugu univerzalnu reč za najvažniji deo svakodnevnog stajlinga.