Dušan Bulut je najbolji FIBA 3×3 igrač na svetu. Košarkom se bavi još od detinjstva, svoj prvi turnir osvojio je davne 1996. godine, a košarku je krenuo da trenira godinu dana ranije. Basketom se profesionalno bavi od 2012. godine, a najveći uspesi su mu svetska zlata 2016. i 2017. godine, kao i evropsko srebro 2016. godine.

1. Dva puta si zvanično proglašen za najboljeg igrača basketa na svetu. Kako je izgledao put do postizanja ovakvog uspeha?

Sa sigurnošću mogu reći da mi je to najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri. Biti proglašen za najboljeg igrača basketa je nešto čemu sam oduvek težio. Put do vrha nije lak i da zahteva dosta odricanja i upornosti. Verovatno ste već čuli od mnogih, ali ne postoji jedan recept za uspeh, svako ima drugačiji put do uspeha. Najvažnije je da budete uporni i da svakodnevno radite na postizanju svog cilja, jer samo od vas zavisi da li ćete ga postići.

2. Tokom građenja karijere ko ti je bio najveći uzor i zbog čega?

Jedan od uzora mi je definitivno bio Majkl Džordan. Oduvek sam ga cenio i težio da dostignem njegov nivo, ali mislim da je na mene najviše uticaja ipak imao Alen Ajverson. Kultura koju je doneo na košarkašku scenu, kao i njegov stil igre i ponašanje na terenu su za mene uvek bili nešto posebno. Ne smem zaboraviti da spomenem i legendarnog Geri Pejtona.

3. Poznato je da format basketa 3×3 ne dozvoljava sugestije trenera na utakmicama. Da li to znači da dosta odluka moraš donositi sam?

Upravo tako. Basket je sport u kojem, tokom trajanja utakmice, nije dozvoljeno prisustvo trenera na terenu. To znači da dosta odluka moraš doneti sam, na šta sam navikao i što meni lično odgovara. Poznat sam kao neko ko je promenio dosta trenera, a zagovornik sam toga da uvek treba slušati svoj instinkt.

4. Šta je to što te je uvek podsticalo da budeš bolji?

Oduvek sam imao ambiciju da budem najbolji. Imam je i danas. Još kad sam počeo da se bavim basketom hteo sam da vidim da li zaista mogu da budem najbolji na svetu. Konstantnu podršku sam uvek imao od svog oca. Kada sam krenuo da treniram košarku i stvaram radne navike, savetovao me je da što radim radim najbolje što mogu – ako igram košarku da budem Majkl Džordan, ako se bavim fizikom da budem Ajnštajn, ako crtam da budem Pikaso. Dosta vremena je prošlo, a ja sam na kraju postao Dušan Bulut u svetu basketa.

5. Nakon toliko godina svakodnevnog treniranja, da li možeš da nam otkriješ šta je to što te motiviše da konstantno pružaš svoj maksimum i pomeraš granice?

Svojim dosadašnjim iskustvom sam shvatio da je vreme neuhvatljivo i najmanje što mogu da uradim jeste da ga iskoristim da sebe nadogradim i svakim danom budem sve bolji. Verujem u sebe i svoj trud, jer samo od toga zavisi moj napredak, život i karijera. Ne želim da svoj život prepustim slučaju. Takođe, posle toliko godina treniranja shvatio sam i da je oprema za vežbanje vrlo bitan faktor u postizanju ciljeva i pomeranju sopstvenih granica. Nike Air Zoom SuperRep su patike koje su napravljene sa istim ciljem, te su one postale neizostavan deo mog svakodnevnog treninga.